Постигнућа ученика од 5. до 8. разреда у оквиру предмета историја оцењују се формативно и сумативно. Формативно оцењивање подразумева: редовно праћење и процену напредовања у остваривању очекиваних исхода, стандарда , ангажовања ученика на сваком часу, мотивисаности, израду домаћих задатака,пројеката.
Напредовање ученика наставник бележи у педагошкој свесци и електронском дневнику. Формативно оцењивање садржи повратну информацију о остварености прописаних исхода и стандарда постигнућа ученика и ангажовања у оквиру предмета као и препоруке за даље напредовање.
Критеријум је следећи:
-Недовољан успех- ученик не записује са табле, нема свеску, ни уџбеник, не ради домаће задатке и уопште није активан на часу.
-Довољан успех-ученик повремено прати наставу, повремено доноси свеску и уџбеник и домаћи и ретко кад је активан на часу, али записује оно што се од њега очекује.
-Добар успех-ученик прати наставу,скоро увек доноси прибор и домаћи, активан је на часу али не у континуитету;
-Врло добар успех- ученик се труди да редовно извршава своје обавезе, доноси прибор и домаћи, активан је на часу.
-Одличан успех- ученик редовно извршава своје обавезе, доноси прибор и домаће задатке,изузетно је активан и мотивисан за рад, показује заинтересованост и жељу за напредовањем и стицањем знања. Сумативно оцењивање:
Врши се на основу целокупне активности ученика на часу, усменог одговарања,тестова.
У циљу праћења напредовања ученика на почетку године врши се и иницијално тестирање. Резултат иницијалног тестирања не оцењује се и служи за даље планирање рада наставника и праћење напредовања ученика.
Елементи оцењивања ученичких постигнућа из наставног предмета историја су:усвојеност садржаја, примена знања, активност и рад ученика на часу, израда презентација, паноа и учешће у пројектима.
Ученик се оцењује на основу:
- усмене провере постигнућа,
- писмене провере постигнућа и
- практичног рада.
- Писмена провера постигнућа ученика у трајању од 45 минута се најављују и планирају.Оцена се уписује у дневник у року од осам дана од дана провере.
За писмене провере постигнућа бројчана оцена изводи се на основу скале изражене у процентима, у складу са препорукама за оцењивање:
100-80%-одличан (5) 79-62%-врлодобар(4) 61-43%-добар(3) 42-24%-довољан(2) 23-0-недовоља(1)
Усмена провера постигнућа ученика се обавља путем непосредног одговарања на часу, уз поштовање критеријума за оцењивање.
Провера постигнућа ученика путем практичног рада се може урадити путем израде ПП презентација, пројеката, паноа.
Ученик се оцењује бројчано на основу остварености исхода, саомсталности и ангажовања ученика: Одличан(5)
Ученик је у целини усвојио основна и проширена знања, умења и вештине
примењује стечена знања у новим околностима
познаје узроке и последице догађаја, разликује битно од небитног, самостално закључује на основу датих података
критички расуђује, поседује богат речник и лако се изражава
испољава креативност на часу, показује интресовања за даља истраживања и продубљивања знања
успешно повезује стечене садржаје са сазнањима из других предмета(познаје географску карту...)
активно и са иницијативом учествује у тимском раду у решавању задатих проблемских садржаја.
Врлодобар(4)
Ученик је у целини усвојио основна знања и део проширених знања
самостално образлаже садржај, лако разуме, закључује и репродукује чињенице
лако се писмено и усмено изражава, испољава активност на већини часова
самостално и уз помоћ наставника, примењује стечена знања у новим околностима
успешно повезује стечене садржаје са сазнањима из других предмета (познаје географску карту...)
има осећај за тимски рад и заједничко решавање проблемских садржаја
Добар(3)
Ученик је у целини усвојио основна знања, умења и вештине
схвата значење основних историјских појмова, уме да репродукује научено
самостално извршава основне задатке
учествује у тимском раду, без веће самосталности и иницијативе
има тешкоће у течном изражавању, приликом закључивања потребна му је помоћ наставника.
Довољан(2)
Ученик је усвојио , мада не у потпуности, основна знања, репродукује научено уз помоћ наставника
има тешкоћа у изражавању, испољава несналажење у самосталном раду, несигуран је и нејасан у излагању градива
уз помоћ наставника и осталих ученика учествује у тимским активностима
Недовољан(1)
Ученик није усвојио основна знања, умења и вештине
не показује заинтересованост за даљи процес учења, нити напредак
не показује разумевање садржаја ни уз помоћ наставника, није у стању да га самостално репродукује
Не показује интересовање за тимски рад и ангажовање око заједничких садржаја
Документација која прати процес оцењивања: ес-дневник, педагошка свеска, тестови, домаћи задаци, панои, ПП презентације.
Закључна оцена се изводи на основу аритметичке средине свих уписаних оцена у току школске године.
Уколико ученик није задовољан предложеном закључном оценом на полугодишту или крају школске године, одговара градиво или ради полугодишњи односно годишњи тест у завистности да ли је у питању крај првог полугодишта или крај школске године. Добијена оцена се уписује у дневник и поново се на основу аритметичке средине свих уписаних оцена утврђује закључна оцена.
Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 1, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености исхода, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.
Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 2, оцењује се на основу ангажовања и степена оставрености прилагођених циљева и исхода, који су дефинисани у персонализованом плану наставе и учења, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.