Мени

• Почетна
• Успешни ученици
• Запослени
• Организација рада
• Екскурзије
• Такмичења
• Права детета и ученика
• Распоред школског звона
• Вести
• Календар
• Преузимање
• Списак уџбеника
• Годишњи план рада школе 2023 / 2024.
• Летопис
• ЗАВРШНИ ИСПИТ 2025.
• Критеријуми оцењивања
• Професионална оријентација
• Информатор о раду
• Општа акта школе

Предмети

• Математика
• Српски језик
• Физика
• Физичко и здравствено васпитање

Претрага

Банери

 

Администрација

Корисничко име:

Шифра:

Календар

Критеријуми оцењивања стручног већа културе уметности испорта

Физичко и здравствено васпитање

Сврха и принципи оцењивања
Наставник се руководи следећим принципима при оцењивању:
1) поузданост: означава усаглашеност оцене са утврђеним, јавним и прецизним критеријумима оцењивања;
2) ваљаност: оцена исказује ефекте учења (оствареност исхода, ангажовање и напредовање ученика);
3) разноврсност начина оцењивања: избор одговарајућих и примена различитих метода и техника оцењивања како би се осигурала ваљаност, поузданост и објективност оцена;
4) редовност и благовременост оцењивања, обезбеђује континуитет у информисању ученика о њиховој ефикасности у процесу учења и ефекат оцене на даљи процес учења;
5) оцењивање без дискриминације и издвајања по било ком основу;
6) уважавање индивидуалних разлика.
 
Предмет и врсте оцењивања
Оцена је описна и бројчана. Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода и стандарда постигнућа, као и напредовање у развијању компетенција у току школске године обавља се формативним и сумативним оцењивањем. Формативно оцењивање, у смислу ових критеријума, јесте редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика, постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика. Сумативно оцењивање, у смислу ових критеријума, јесте вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, модула или за класификациони период из предмета и владања. Оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане и уносе се у дневник рада, а могу бити унете и у педагошку документацију.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Оцена
Оценом се изражава:
1) оствареност циљева и прописаних, односно прилагођених стандарда постигнућа, достизање исхода и степена развијености компетенција у току савладавања програма предмета;
2) ангажовање ученика у настави;
3) напредовање у односу на претходни период;
4) препорука за даље напредовање ученика.
Бројчане оцене су: одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1).
Ученику се не може умањити оцена из предмета због односа ученика према ваннаставним активностима или непримереног понашања у школи.
Оцењивање моторичких знања, умења и навика врши се на основу минималних образовних задатака и образовних стандарда за крај обавезног образовања .
Садржаји програма :
 
Основна школа
~ развијање физичких способности;
~ усвајање моторичких знања, умења и навика;
~ теоријско образовање.
 
Праћење и оцењивање
 
Оцењивање се врши бројчано, на основу остваривања оперативних задатака и минималних образовних захтева. Праћење напредовања ученика обавља се сукцесивно, током целе школске године, на основу јединствене методологије која предвиђа следеће тематске целине: стање моторичких способности, усвојене здравствено-хигијенске навике, достигнути ниво савладаности моторних знања, умења и навика у складу са индувидуалним могућностима ученика, однос према раду.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Праћење и оцењивање
 
• Усвојеност здравствено-хигијенских навика прати се на основу утврђивања нивоа правилног држања тела и одржавања личне и колективне хигијене, а такође и на основу усвојености и примене знања из области здравља.
 
• Степен савладаности моторичких знања и умења спроводи се на основу минималних програмских захтева, који је утврђен на крају навођења програмских садржаја.
 
• Однос према раду вреднује се на основу редовног и активног учествовања у наставном процесу, такмичењима и ваншколским активностима. Минимални образовни захтеви
 
• Оцењивање степена савладаности моторичких знања и умења спроводи се према утврђеним минималним образовним захтевима.
 
Минимални образовни захтеви:
 
Атлетика: Минимални образовни захтеви Приказ технике трчања; приказ технике скока у даљ - варијанта „увинуће”; приказ технике скока у вис варијанта „маказе”; вишебој - тробој: 50 m, скок у даљ и бацање лоптице од 200 Вежбе на справама и тлу (ученице) - комбинације вежби: на тлу, греди и разбоју, прескок; (ученици) - комбинације вежби: на тлу, прескок и једне справе у упору и вису. Рукомет: једна комбинација елемената технике примењених у ситуацији игре (додавање, вођење и шутирање). Ритмичка гимнастика и народни плесови: (за ученице) обавезни састав без реквизита; замаси, кружења, трчања, поскоци и скокови кроз вијачу. За ученике и ученице: једно коло уз музику. Пливање: препливати 20 m наученом техником.
 
Образовни стандарди
 
ОСПОСОБЉЕНОСТ У ВЕШТИНАМА
подразумева ниво савладаности садржаја програма Физичког васпитања: • Спортске игре (кошарка, одбојка, рукомет, фудбал),
• Атлетика(трчање, скокови, бацање),
• Вежбе на справама и тлу тло, прескок, греда, двовисински разбој, кругови, коњ са хватаљкама, вратило, разбој),
• Плес, Ритмичка гимнастика, Пливање, Стони тенис и Вежбе обликовања
 
Основни ниво
У подобласти СПОРТСКЕ ИГРЕ ученик/ученица: - игра спортску игру примењујући основну технику, неопходна правила и сарађује са члановима екипе изражавајући сопствену личност уз поштовање других - зна функцију спортске игре, основне појмове, неопходна правила, основне принципе тренинга и пружа прву помоћ
 
Средњи ниво
У подобласти СПОРТСКЕ ИГРЕученик/ученица: - игра спортску игру примењујући виши ниво технике, већи број правила, једноставније тактичке комбинације и уз висок степен сарадње са члановима екипе изражава сопствену личност уз поштовање других - зна функцију и значај спортске игре, већи број правила, принципе и утицај тренинга
 
Напредни ниво
У подобласти СПОРТСКЕ ИГРЕученик/ученица: - игра спортску игру примењујући сложене елементе технике, испуњавајући тактичке задатке, учествује у организацији утакмице и суди на утакмицама - зна тактику игре, систем такмичења, начин организовања утакмице и суди
 
Уважавање индивидуалних разлика приликом оцењивања
Оцењивање се обавља уз уважавање ученикових способности, степена спретности и умешности.
Ученик са изузетним способностима, који стиче образовање и васпитање на прилагођен и обогаћен начин применом индивидуалног образовног плана, оцењује се на основу остварености циљева и прописаних стандарда постигнућа, као и на основу ангажовања.
Ученик који има тешкоће у учењу услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета и других разлога и коме је потребна додатна подршка у образовању и васпитању, оцењује се на основу остварености циљева и стандарда постигнућа према плану индивидуализације или у току савладавања индивидуалног образовног плана.
Ученику који стиче образовање и васпитање по индивидуалном образовном плану, а не испуњава захтеве по прилагођеним циљевима и исходима образовно-васпитног рада, ревидира се индивидуални образовни план.
 
 
 
 
Начин и поступак оцењивања
Ради планирања рада и даљег праћења напредовања ученика, наставник на почетку школске године процењује степен развијености компетeнција ученика у оквиру одређене области, предмета, модула или теме од значаја за наставу у тој школској години (у даљем тексту: иницијално процењивање).
Резултати иницијалног процењивања користе се и као податак за даље унапређивање рада школе у области наставе и учења. Оцењивање се остварује применом различитих метода и техника, које наставник бира у складу с критеријумима оцењивања и прилагођава потребама и развојним специфичностима ученика.
Закључна оцена је бројчана и утврђује се на основу свих оцена од почетка школске године и сагледавања развоја, напредовања и ангажовања ученика и прикупљених података у педагошкој документацији наставника.
Закључну оцену из предмета утврђује одељењско веће на предлог предметног наставника.
Предметни наставник који није утврдио прописан број оцена у току полугодишта обавезан је да ученику који редовно похађа наставу, а нема прописани број оцена, спроведе оцењивање на редовном часу или часу допунске наставе у току трајања полугодишта (у току последње недеље наставе) уз присуство одељењског старешине, члана стручног већа, стручног сарадника (педагога или психолога) или групе ученика.
Закључна оцена за успех из предмета може изузетно да буде и највећа појединачна оцена уписана у дневник, добијена било којом техником провере постигнућа.
Закључна оцена за успех из предмета не може да буде мања од:
 

 
     2) врло добар (4), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 3,50 до 4,49;
 
     3) добар (3), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 2,50 до 3,49;
 
    4) довољан (2), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 1,50 до 2,49.
 
Закључна оцена за успех из предмета је недовољан (1), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена мања од 1,50.
 
Обавештавање о оцењивању
На почетку школске године наставник је дужан да на примерен начин обавести ученика о прописаним циљевима, стандардима постигнућа и исходима учења.
На почетку школске године ученици, родитељи, односно старатељи се обавештавају о критеријумима, начину, поступку, динамици, распореду оцењивања и доприносу појединачних оцена закључној оцени.
 
 
 
 
Евиденција о успеху ученика
Наставник у поступку оцењивања прикупља и бележи податке о постигнућима ученика, процесу учења, напредовању и развоју ученика током године у дневнику рада и својој педагошкој документацији.
Под педагошком документацијом, у смислу овог правилника, сматра се писана или електронска документација наставника која садржи: личне податке о ученику и његовим индивидуалним својствима која су од значаја за постигнућа, податке о провери постигнућа, ангажовању ученика и напредовању, датим препорукама, понашању ученика и друге податке од значаја за рад са учеником и његово напредовање.
Подаци унети у педагошку документацију могу бити коришћени за потребе информисања родитеља, приликом одлучивања по приговору или жалби на оцену и у процесу самовредновања и екстерног вредновања квалитета рада установе.
Стручно веће наставника предмета из области рада физичког васпитања је у целости сагласно са критеријумом оцењивања који је дефинисан и усклађен са Правилником о оцењивању ученика о средњем образовању и васпитању, објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 82/2015 од 28.9.2015. године, а ступио је на снагу 6.10.2015.
 
Начин праћења остварености програма:
У настави физичког васпитања се прати и вреднује:
- Стање моторичких способности - спроводи се у простору координације, статичке, репетативне и експлозивне снаге, гипкости и издржљивости. Мерење се врши помоћу мерних инструмената (тестова) ваљаних и поузданих мерних карактеристика. 
Мерење се спроводи уз увежбавање одређеног програмског задатка, како се не би губило расположиво време за вежбање, а динамика је утврђенаупутством. 
- Достигнут ниво савладаности моторних знања, умења и навика - спроводи се према утврђеним минималним образовним захтевима. 
- Однос ученика према раду - прати се током целе школске године и то: кроз контролу уредности ношења и хигијене опреме за вежбање, редовног присуствовања на часовима физичког васпитања, доследног извршавања радних задатака, ангажовања у спортском животу школе.
 
Формативно и сумативно оцењивање:
Редовно проверавање постигнућа и праћење напредовања које се обавља полазећи од ученикових способности, степена спретности и умешности. Уколико ученик нема развијене посебне способности, приликом оцењивања узимају се у обзир индивидуално напредовање у односу на сопствена претходна постигнућа, могућности и ангажовање ученика у наставном процесу. Формативно се евидентира у педагошкој документацији наставника, а сумативно у дневник.

 
 
Самовредновање ученика је процес освешћивања и размишљања о властитоме процесу учења и постигнућа.
Сумативно вредновање (вредновање наученог) јесте вредновање које подразумева процену степена учениковог постигнућа на крају процеса учења (наставне целине, полугодишта те године учења и поучавања). У правилу резултира оценом .